[ Generalna ] 29 Avgust, 2011 13:24

У данашње врема као и до сада доћи до директора је тежак пут, а тек добити нешто од истог још ако си обичан смртник права је фатаморгана.

Старо је правило, ако те директор позове на кафу не гине ти отказ, осим ако нисте блиски и сл. Све друго је познато...

Једно друшто из једне установе-фирме имало је јединствен случај да се на рачун директора ослади и још то по куоларима препричава, наравно уз зна се.

Бити добар са многима има своје предности а и мане, наведено друштво је било у добрим односима са једном младом шанкерицом. Дружили су се за и после раднод времена. Једне прилике шанкерица пред друштво изнесе бомбоњеру завидне величине и квалитета да почасти друштво јер је славила рођендан пре неки дан. Кад се друштво мало осладило шанкерица кроз смех саопшти: е друштво сами сте себе частили (хахахахаха). Друштво се само погледало и бацили у велико размишљање и ко зна докле би то трајало да слављеница не преузе реч. Друштво моје, рече млада дама, ово је ваш директор донео ми за рођендан (хахаха) и само да знате испод омота је била и тврда новчаница са две нуле. Сви скупа су се смејали до смрти.

Заљубљени диша није остварио своје намере са младом дамом, све је остало на флерту, а дуруштво се добро почастило, наравно на свој рачун. Зна се како...

ЧЕБА 

[ Generalna ] 22 Avgust, 2011 16:43

Стара добра романтика

ОФИЦИР И ЏЕНТЛМЕН!

Појам који је изумро.

[ Generalna ] 21 Avgust, 2011 12:28

Сви га имају, а има их разних бели, црни, црвени, дебели, велики, мали, итд. Увек се на крају дође до само две врсте чисти или прљави без обзира какви су напред наведени.

Испрљати се образ може свим и свачим, и увек се може опрати, али испрљати образ на људски начин је нешто сасвим друго, али још горе је ако вам га неко други упрља. Треба доста воде или времена да протече  да би се та прљавштвина опрала.

Добијам позив од једног мог другара са молбом да му пронађем неки лек (за дете његовог пријатеља) јер у граду где живи нема га, као и у околним градовима. Навео је где све да потражим јер познаје место, у истом је некад студирао и радио. Нема друге друг је друг, обилазим све што је рекао, али лака нема нигдје, непознат, нема, не могу набавити итд. С обзиром кад за неког мог треба неки лек, а није на позитивној листи или се тешко долази до истог, имам једну апотеку која све има, а и ако нема за пар дана набављају, нема да фали. Одем до те апотеке, љубазно особље, све на нивоу, тражим лек. Рекоше имали су и продали али за који дан ће бити само да се наручи. наручим једно паковање и по уобичајеном начину остављам број телефона да ми јаве кад набаве лек.О свему информишем наручиоца.

За неколико дана зову ме из апотеке, стигао лек, треба га преузети. Контактирам другара и саопштавам да је стигао лек, а он тражи још 4 комада истог те да ће они доћи по лек лично. Одем до апотеке, љубазно се извинем да сад нећу преузети него да треба још 4 комада да се наручи па све заједно и саопштавам особљу да ће особа којој то треба доћи лично и преузети, те остављам број телефона наручиоца, па нек се договарају за даље.

Прође неко време, не јавља се другар, назовем га и питам јел су преузели лекове, кад оно, нису нити су било кога замолили да то преузме, наравно плати и пошаље им. Страшно, пади се о леку за дете.

Све ово не би било толико битно, није се радило ни о великом новца, ваљда ће неком требати лек, продаће га, неће изгибити, АЛИ ГДЕ САМ ЈА У СВЕМУ ТОМЕ?

С времена на време - периодично у наведеној апотеци купујем лек (само код њих се може наручити) за једног члана породице, процедура је била уобичајена, наручиш, набаве, јаве да је лек стигао, дођеш купиш и захвалиш се на сарадњи. Све као по лоју и сви задовољни.

Дођем да наручим лек, нека друга смена ради, наручујем лек по старом добром обичају, све по реду, рекоше: нема проблема биће за пар дана, али треба да лек платите авансно-унапред. Наравно све регулишем, у себи се пресабирам, знам о чему се ради, ал нема везе у праву су. Све би ово некако и прогутао, али време је да се лек-инекција прими, заказано код специјалисте, време у шкрипцу, не јављају да су лек набавили. Нема дуге неко телефон у руке и зови, зовем представљам се и тражим информацију о набавци, рекоше да стигао је можете доћи по лек. Нису ме звали!!! Не смем и не желим да се љутим на њих, јер требаће ми опет.

Шта рећи. Укаљаше ми другари образ и све остало. Хоћеш да помогненеш и оном кога знаш као и оном ком ниси никад ни очи видео, због деце, а испадне све много другачије.

ЧЕБА

 

 

 

[ Generalna ] 20 Avgust, 2011 13:27

Варош у Србији, као и многе друге однедавно је добила могућност читања бесплатних дневних новина "24 сата" које се достављају на већ означена места на неколико локација. И ако се декларишу као дневне новине, дођу с времена на време.

Једно предвечерје седимо у башти једног локалног кафе, чује  се неки гласић "новине за само десет динара", окренем се и видим дечачић око тринаест година (слободна процена) носи хрпу наведених новина и продаје за само 10 динара.

Сетимо се неких срећних времена кад се по градовима где се штампале новине у предвечерје могли купити сутрашње издање дневних новина и онако још фришке са пуно олова читај и препричавај о сутрашњим вестима. Какво је то дивно време било, читаш нешто унапред (све знаш шта ће бити унапред као БАБА ВАНГА).

Као и свугдје неко нешто и купи, неко одбије па такву судбину дели и мали дечак. Испричам друштву шта се недалеко од нас дешава уз коментар бољи и то да раде нега да краде. Прилази дечко нашем столу, дођошмо и ми на ред, нуди новине за 10 динара лепо културно немам речи. Другарица која је бивши "дечији кримос" обрати се дечку са пар речи у конексту "како можеш да продајеш нешто што се дели бесплатно". Дечак онако мало постиђено одшета од стола, ал и из баште кафеа и оде у другу кафе башту, вероватно да настави бизнис.

Мало се се у друштву и поречкали око дечака, свак има своје мишљење, ал сад не бих о томе. Ја сам ипак стао на страну дечака продавца "времена".

Неколико дана после, опет исто друштво, иста башта, исти дечак, исте новине, АЛ ДРУГА ПРИЧА.

Дечак продаје бесплатне новине за 10 динара, али са приступом много другачијим, отприлике овако: "добро вече, ја продајем новине за само 10 динара, а ове новине су бесплатне, па ако хоћете изволите". Неко купи новине, неко да дечаку и више од оних 10 динара и узме новине да прелиста, неко да и новац да не узме новине, а има и оних које то уопште и не занима.

Шта се десило у глави тог дечака могу само да предпоставим, али знам једно, да сваким даном тај дечко ће да напредује и да научи неку нову лекцију коју ће да примени у животу.

Видим дечака понекад, сретан сам што и даље заради неки динар да би преживео или себи бар нешто ситно приуштио у животу.

 

ЧЕБА

[ Generalna ] 19 Avgust, 2011 17:29

Posle mnogo godina pokušavam se vratiti pisanju pa i onom novinarskom, a kako će biti ima da se vidi u vremenu koje sledi.

Profesoru Miroljubu Vučiniću, legendi novinarstva, se ovim malim i skromnim tekstom obraćam znajuć-osećajući da bi se veoma kritički osvrnuo na moje pisanje, s obzirom na napravljenu veliku pauzu i izostavljenjem naučenog novinarskog pisanja.

Uvaženi mentore svaki naredni članak i pisanje obećavam da će biti bolji od prethodnog, kako u načinu pisanja tako i u značaju teme o kojoj se piše.

Želim Vam da još mnogo vremena kritikujete ili hvalite svoje učenike.

S poštovanjem

ČeBa 

 

[ Generalna ] 18 Avgust, 2011 08:44

Već odavno razmišljam o gašenju mog naloga na FB i dođe i taj dan upravo danas skidam se sa FB. Provodeći vreme na FB video sam sve i svašta od toga je jedva 20% pozitvinog dok onaj preostali veći procenat je sve ono drugo loše. Zbog tog malog procenta ne isplati se gubiti vreme na FB. Postoje i svi ostali zaboravljeni vidovi komunikacije koji su mnogo prisniji i poželjniji. Znam da će mnogi moji poznanici reći da nisam u pravu, ali to je njihov stav u koji neću da se mešam, uradio sam što sam želeo i mislio da je ispravno. Kolektivno-globalno ludilo zvano FB je završeno, ima mnogo lepših i boljih stvati. Sam sebi čestitam.

O temi zvanoj FB može se mnogo pisati, verovatno ću se ovim baviti iz nekog drugog ugla ali ne kao i korisnik istog.