У данашње врема као и до сада доћи до директора је тежак пут, а тек добити нешто од истог још ако си обичан смртник права је фатаморгана.

Старо је правило, ако те директор позове на кафу не гине ти отказ, осим ако нисте блиски и сл. Све друго је познато...

Једно друшто из једне установе-фирме имало је јединствен случај да се на рачун директора ослади и још то по куоларима препричава, наравно уз зна се.

Бити добар са многима има своје предности а и мане, наведено друштво је било у добрим односима са једном младом шанкерицом. Дружили су се за и после раднод времена. Једне прилике шанкерица пред друштво изнесе бомбоњеру завидне величине и квалитета да почасти друштво јер је славила рођендан пре неки дан. Кад се друштво мало осладило шанкерица кроз смех саопшти: е друштво сами сте себе частили (хахахахаха). Друштво се само погледало и бацили у велико размишљање и ко зна докле би то трајало да слављеница не преузе реч. Друштво моје, рече млада дама, ово је ваш директор донео ми за рођендан (хахаха) и само да знате испод омота је била и тврда новчаница са две нуле. Сви скупа су се смејали до смрти.

Заљубљени диша није остварио своје намере са младом дамом, све је остало на флерту, а дуруштво се добро почастило, наравно на свој рачун. Зна се како...

ЧЕБА