pekač ili šerpunamazati margarinom
SCNet® je udruženje potrošača ...
Došao Crnogorac u Vojvodinu i čuje kako le lepo voditi ljubav sa Mađaricom te on se bacio u osvajanje i jedno veče on dovede jednu slatku malu u svoj stan. Navali ko da nikad nije pre radio te stvari (ko zna hehe), a veli njemu Mađarica da ona to radi samo uz romantiku, pa veli volim kad kiša pada, čuj... otvori Crnogorac sve slavine u stanu šljušti voda samo tako, opet on u krevet, a ona će volim kada vetar duva, joj šta će on... pootvara sve prozore a ono promaja samo taka, hehe... on u krevet al oš vraga, opet novi detalji, veli volim kad grmi, muke njegove... doseti se stavi sav escajg u veš mašinu i uključi je da radi, ah te grmljavine samo da znate. Posle toga ode Crnogorac i leže u krevet pored Mađarice i ništa ne čini, kad ona se tad obraća onako malo drčno kao šta je sad nećeš, a Crnogorac na sve to ČUJ JADNA NEBILA KO TO JOŠ VODI LJUBAV PO OVAKVOM NEVREMENU.
Вишефункционални руски ловац 4++ генерације СУ-35
Koja je ovo zemlja? (PREUZET TEKST)
Koja je ovo zemlja?
U jednom Čikaškom listu jednom je napisano: ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gdje žive najljepše žene, a natalitet opada.
Gdje nezaposleni najviše rade, gdje na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Gdje vozovi kasne po redu vožnje.
Gdje svi igraju fudbal, a pobjeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.
Svi žure na posao, a nitko ne stiže na vrijeme.
Gdje osmosatno radno vrijeme traje dvanaest sati.
Gdje je zdravstvo besplatno, a liječenje skupo.
Gdje su novinari slobodni da napišu što god im se naredi.
Gdje je svjetska kriza dobila državljanstvo.
Gdje su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gdje se ratovi nikad ne završavaju.
Gdje se istorija ponavlja svaki dan.
Gdje su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gdje je strana valuta uzeta za domaću.
Gdje ljudi slave slavu, idu u hramove, a psuju Boga.
Gdje pametne zbog nerazumijevanja proglašavaju luđacima, a luđake sposobnima.
Gdje nepismeni pišu gramatiku.
Gdje su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Gdje vlast prezire građane kao neželjene svjedoke.
Gdje se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gdje se svako svakome smješka, a nitko nikome ne želi dobro.
Gdje sudski postupci traju duže od života.
Gdje su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gdje prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Gdje smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Na koju god zemlju ste pomislili, pogodili ste !!!
NIKAD NEĆEŠ SAZNATI KOLIKO SAM TE VOLEO -
NIKAD NEĆEŠ SAZNATI KOLIKO TE MRZIM!
Tokom našeg obrazovanja nailazili smo na sve i svašta, a ovo je neprevaziđeno. Ma prava stvar.
Nekad se išlo polagati ispite za druge, bilo je mnogo fleksibilnije nego ova današnja Bolonja, Bog da nas sačuva od nje. Radili su se radovi za mnoge, tako pričaju, a gde ima dima ima i vatre.
Doći do diplome bilo je moguće na razno-razne načine, sećam se i ovog slučaja: Stari studenit nikako da pozavršavaju studije, neki su dvogodišnje studije čak dvanaest godina studirali. Pitaše tako neke studente zašto obilaze fakultet, a oni kao iz topa "da nam neko ubaci diplomu u džep pa šta onda da radimo sa njom". Mnogi ni do danas nisu okončali svoje sudije...
U današnje vreme mnogi javno se reklamiraju da pipšu radova za sve i svašta, mora neko i svoje znanje unovčiti dok ima onih kojima trebaju diplome i diplomski radovi svih nivoa.
Ulazim jutros u jednu pekaru da kupim doručak i lagano na posao, kad u vitrini par diplomskih radova dva-tri, na izvolte. Kroz šalu pitam: šta je ovo?, prodavačica kao iz puške - pa diplomski radovi, opet pitanje: jel su za prodaju?, pozitivan odgovor: naravno sve je na prodaju.
Šta reći, svaka čast, pa i u pekari peku diplomske radove. Dal će neko posegnuti za "tim pecivom" ne znam, a meni nije do toga, i moje odbranjene radova na krvi i znoju ne mogu da unovčim... Nema druge, kupi doručak i idi guli posao i gledaj neke ljude oko sebe koji su možda isto tako naleteli na neki rad i diplomu i sad izmišljaju toplu vodu.
ŠUTI, RADI, DURAJ, NEMA DRUGE!!!
У данашње врема као и до сада доћи до директора је тежак пут, а тек добити нешто од истог још ако си обичан смртник права је фатаморгана.
Старо је правило, ако те директор позове на кафу не гине ти отказ, осим ако нисте блиски и сл. Све друго је познато...
Једно друшто из једне установе-фирме имало је јединствен случај да се на рачун директора ослади и још то по куоларима препричава, наравно уз зна се.
Бити добар са многима има своје предности а и мане, наведено друштво је било у добрим односима са једном младом шанкерицом. Дружили су се за и после раднод времена. Једне прилике шанкерица пред друштво изнесе бомбоњеру завидне величине и квалитета да почасти друштво јер је славила рођендан пре неки дан. Кад се друштво мало осладило шанкерица кроз смех саопшти: е друштво сами сте себе частили (хахахахаха). Друштво се само погледало и бацили у велико размишљање и ко зна докле би то трајало да слављеница не преузе реч. Друштво моје, рече млада дама, ово је ваш директор донео ми за рођендан (хахаха) и само да знате испод омота је била и тврда новчаница са две нуле. Сви скупа су се смејали до смрти.
Заљубљени диша није остварио своје намере са младом дамом, све је остало на флерту, а дуруштво се добро почастило, наравно на свој рачун. Зна се како...
ЧЕБА
ОФИЦИР И ЏЕНТЛМЕН!
Појам који је изумро.
Сви га имају, а има их разних бели, црни, црвени, дебели, велики, мали, итд. Увек се на крају дође до само две врсте чисти или прљави без обзира какви су напред наведени.
Испрљати се образ може свим и свачим, и увек се може опрати, али испрљати образ на људски начин је нешто сасвим друго, али још горе је ако вам га неко други упрља. Треба доста воде или времена да протече да би се та прљавштвина опрала.
Добијам позив од једног мог другара са молбом да му пронађем неки лек (за дете његовог пријатеља) јер у граду где живи нема га, као и у околним градовима. Навео је где све да потражим јер познаје место, у истом је некад студирао и радио. Нема друге друг је друг, обилазим све што је рекао, али лака нема нигдје, непознат, нема, не могу набавити итд. С обзиром кад за неког мог треба неки лек, а није на позитивној листи или се тешко долази до истог, имам једну апотеку која све има, а и ако нема за пар дана набављају, нема да фали. Одем до те апотеке, љубазно особље, све на нивоу, тражим лек. Рекоше имали су и продали али за који дан ће бити само да се наручи. наручим једно паковање и по уобичајеном начину остављам број телефона да ми јаве кад набаве лек.О свему информишем наручиоца.
За неколико дана зову ме из апотеке, стигао лек, треба га преузети. Контактирам другара и саопштавам да је стигао лек, а он тражи још 4 комада истог те да ће они доћи по лек лично. Одем до апотеке, љубазно се извинем да сад нећу преузети него да треба још 4 комада да се наручи па све заједно и саопштавам особљу да ће особа којој то треба доћи лично и преузети, те остављам број телефона наручиоца, па нек се договарају за даље.
Прође неко време, не јавља се другар, назовем га и питам јел су преузели лекове, кад оно, нису нити су било кога замолили да то преузме, наравно плати и пошаље им. Страшно, пади се о леку за дете.
Све ово не би било толико битно, није се радило ни о великом новца, ваљда ће неком требати лек, продаће га, неће изгибити, АЛИ ГДЕ САМ ЈА У СВЕМУ ТОМЕ?
С времена на време - периодично у наведеној апотеци купујем лек (само код њих се може наручити) за једног члана породице, процедура је била уобичајена, наручиш, набаве, јаве да је лек стигао, дођеш купиш и захвалиш се на сарадњи. Све као по лоју и сви задовољни.
Дођем да наручим лек, нека друга смена ради, наручујем лек по старом добром обичају, све по реду, рекоше: нема проблема биће за пар дана, али треба да лек платите авансно-унапред. Наравно све регулишем, у себи се пресабирам, знам о чему се ради, ал нема везе у праву су. Све би ово некако и прогутао, али време је да се лек-инекција прими, заказано код специјалисте, време у шкрипцу, не јављају да су лек набавили. Нема дуге неко телефон у руке и зови, зовем представљам се и тражим информацију о набавци, рекоше да стигао је можете доћи по лек. Нису ме звали!!! Не смем и не желим да се љутим на њих, јер требаће ми опет.
Шта рећи. Укаљаше ми другари образ и све остало. Хоћеш да помогненеш и оном кога знаш као и оном ком ниси никад ни очи видео, због деце, а испадне све много другачије.
ЧЕБА
Варош у Србији, као и многе друге однедавно је добила могућност читања бесплатних дневних новина "24 сата" које се достављају на већ означена места на неколико локација. И ако се декларишу као дневне новине, дођу с времена на време.
Једно предвечерје седимо у башти једног локалног кафе, чује се неки гласић "новине за само десет динара", окренем се и видим дечачић око тринаест година (слободна процена) носи хрпу наведених новина и продаје за само 10 динара.
Сетимо се неких срећних времена кад се по градовима где се штампале новине у предвечерје могли купити сутрашње издање дневних новина и онако још фришке са пуно олова читај и препричавај о сутрашњим вестима. Какво је то дивно време било, читаш нешто унапред (све знаш шта ће бити унапред као БАБА ВАНГА).
Као и свугдје неко нешто и купи, неко одбије па такву судбину дели и мали дечак. Испричам друштву шта се недалеко од нас дешава уз коментар бољи и то да раде нега да краде. Прилази дечко нашем столу, дођошмо и ми на ред, нуди новине за 10 динара лепо културно немам речи. Другарица која је бивши "дечији кримос" обрати се дечку са пар речи у конексту "како можеш да продајеш нешто што се дели бесплатно". Дечак онако мало постиђено одшета од стола, ал и из баште кафеа и оде у другу кафе башту, вероватно да настави бизнис.
Мало се се у друштву и поречкали око дечака, свак има своје мишљење, ал сад не бих о томе. Ја сам ипак стао на страну дечака продавца "времена".
Неколико дана после, опет исто друштво, иста башта, исти дечак, исте новине, АЛ ДРУГА ПРИЧА.
Дечак продаје бесплатне новине за 10 динара, али са приступом много другачијим, отприлике овако: "добро вече, ја продајем новине за само 10 динара, а ове новине су бесплатне, па ако хоћете изволите". Неко купи новине, неко да дечаку и више од оних 10 динара и узме новине да прелиста, неко да и новац да не узме новине, а има и оних које то уопште и не занима.
Шта се десило у глави тог дечака могу само да предпоставим, али знам једно, да сваким даном тај дечко ће да напредује и да научи неку нову лекцију коју ће да примени у животу.
Видим дечака понекад, сретан сам што и даље заради неки динар да би преживео или себи бар нешто ситно приуштио у животу.
ЧЕБА
Generalna [19]
