Po diplomski rad pekaru

Tokom našeg obrazovanja nailazili smo na sve i svašta, a ovo je neprevaziđeno. Ma prava stvar.

Nekad se išlo polagati ispite za druge, bilo je mnogo fleksibilnije nego ova današnja Bolonja, Bog da nas sačuva od nje. Radili su se radovi za mnoge, tako pričaju, a gde ima dima ima i vatre.

Doći do diplome bilo je moguće na razno-razne načine, sećam se i ovog slučaja: Stari studenit nikako da pozavršavaju studije, neki su dvogodišnje studije čak dvanaest godina studirali. Pitaše tako neke studente zašto obilaze fakultet, a oni kao iz topa "da nam neko ubaci diplomu u džep pa šta onda da radimo sa njom". Mnogi ni do danas nisu okončali svoje sudije...

U današnje vreme mnogi javno se reklamiraju da pipšu radova za sve i svašta, mora neko i svoje znanje unovčiti dok ima onih kojima trebaju diplome i diplomski radovi svih nivoa.

Ulazim jutros u jednu pekaru da kupim doručak i lagano na posao, kad u vitrini par diplomskih radova dva-tri, na izvolte. Kroz šalu pitam: šta je ovo?, prodavačica kao iz puške - pa diplomski radovi, opet pitanje: jel su za prodaju?, pozitivan odgovor: naravno sve je na prodaju.

Šta reći, svaka čast, pa i u pekari peku diplomske radove. Dal će neko posegnuti za "tim pecivom" ne znam, a meni nije do toga, i moje odbranjene radova na krvi i znoju ne mogu da unovčim... Nema druge, kupi doručak i idi guli posao i gledaj neke ljude oko sebe koji su možda isto tako naleteli na neki rad i diplomu i sad izmišljaju toplu vodu. 

ŠUTI, RADI, DURAJ, NEMA DRUGE!!!